О књизи: 2023 / Тако се у својим мислима, лутајући гробљем, Доктор нашао директно насупрот Јесењиновом гробу. Стајао је и гледао у песника исклесаног од белог камена, тако младог, лепог, слободног. Одмах се сетио како је после школе сустигао своју другарицу Сашу и позвао је да оде у биоскоп на поподневну сесију. А она му је одговорила: „Извини, немам времена данас, морам кући“, а он није заостајао за њом, када ју је сустигао, добацио јој је реченицу: „Нема времена. Озбиљно? Нема жеље, али увек има времена.” -Имајте на уму да то нисам ја рекао, већ велики руски песник - Сергеј Јесењин. Онда је Саша стао, окренуо се према њему, погледао га пажљиво у очи, чак и сада, после толико година, сећајући се да је доктору било непријатно од овог погледа. Онда је Саша упитао….